Zamislite situaciju koja u industriji stolarije uopšte nije neobična.
Investitor, kupac ili distributer traži informacije o prozoru koji je isporučen pre nekoliko godina. Koji sistem profila je upotrebljen? Koje staklo? Koji distancer? Kakav okov? Koje su bile dimenzije i konfiguracija? Koje deklarisane performanse su važile za taj tip proizvoda i koja dokumentacija ga je pratila?
U većini dobro organizovanih fabrika veliki deo tih podataka sigurno postoji.
Pravo pitanje je — gde?
Nešto je u proizvodnom programu. Nešto u PDF ponudi. Nešto u dokumentaciji dobavljača profila. Tehnički podaci o staklu su na drugom mestu. Komercijala ima poslednju verziju ponude u mejlu. Monter možda ima fotografije sa objekta na telefonu.
Ako je kupac tokom prodaje menjao boju, staklo, okov ili samu konstrukciju, pojavljuje se još važnije pitanje:
koja konfiguracija je na kraju zaista prodata i proizvedena?
Do sada je takav način rada u mnogim firmama mogao da funkcioniše. Narednih godina postajaće sve nepraktičniji.
CPR 2024 menja način na koji Evropa posmatra podatke o građevinskom proizvodu
Evropska unija je novom Uredbom o građevinskim proizvodima — Regulation (EU) 2024/3110, odnosno CPR 2024 postavila novi regulatorni okvir za građevinske proizvode.
Najveći deo Uredbe primenjuje se od 8. januara 2026. godine, uz određene odredbe koje su počele da se primenjuju ranije ili će se primenjivati kasnije.
Jedna od najznačajnijih novina je budući Construction Digital Product Passport — digitalni pasoš građevinskog proizvoda.
Ali ovde je važno razdvojiti ono što već postoji od onoga što tek dolazi.
Digitalni pasoš po novom CPR-u još nije operativna obaveza za svaki prozor i vrata koji se danas stavljaju na tržište. Uredba je postavila pravni okvir, a Evropska komisija tek treba delegiranim aktom da uspostavi konkretan sistem digitalnog pasoša za građevinske proizvode.
Prema trenutnom, indikativnom planu Evropske komisije, delegirani akt za DPP u oblasti građevinskih proizvoda planiran je za drugi kvartal 2027. godine. Sam CPR zatim propisuje rok od 18 meseci nakon stupanja tog akta na snagu za obavezu proizvođača da digitalni pasoš stavi na raspolaganje kroz sistem. Tačan praktični rok za pojedine grupe proizvoda zato još nije moguće pouzdano označiti konkretnim datumom.
Pored toga, postoji i tranzicija iz starog CPR 305/2011 u novi sistem. Harmonizovani standardi koji su važili 8. januara 2026. nastavljaju da funkcionišu u okviru starog CPR-a dok ih Evropska komisija ne povuče ili zameni u postupku prelaska na novi regulatorni okvir.
Dakle:
obaveza za prozore nije „stigla preko noći“, ali pravac u kom sistem ide više nije sporan.
DPP nije QR kod
Najlakše je digitalni pasoš zamisliti kao QR kod zalepljen na prozor.
To je ujedno i previše pojednostavljena slika onoga što se zapravo menja.
QR kod ili drugi data carrier predstavlja samo pristup podacima.
Suština je u informacijama koje stoje iza njega.
CPR 2024 predviđa da digitalni pasoš može, odnosno u propisanim slučajevima mora da objedini Declaration of Performance and Conformity (DoPC), opšte informacije o proizvodu, uputstva i bezbednosne informacije, tehničku dokumentaciju, odgovarajuće oznake, jedinstvene identifikatore i dokumentaciju koju zahtevaju drugi propisi EU.
I tu dolazi važnija promena.
Podaci u sistemu treba, gde je to primenljivo, da budu strukturisani, pretraživi, prenosivi i mašinski čitljivi, zasnovani na otvorenim i interoperabilnim standardima, bez vezivanja za jednog dobavljača softvera — tzv. vendor lock-in.
Drugim rečima:
PDF može da pročita čovek.
Strukturisan podatak mogu da razumeju i drugi informacioni sistemi.
Pasoś se vezuje za tip proizvoda — a kod prozora po meri tu počinje zanimljiv deo
Ovde je potrebno biti precizan.
CPR 2024 digitalni pasoš vezuje za product type — tip proizvoda i njegov jedinstveni identifikacioni kod. To znači da propis sam po sebi ne kaže da svaki fizički prozor nužno mora da ima potpuno nezavisan „pasoš komada“.
Međutim, industrija prozora i vrata ima specifičan problem.
Prozor je vrlo često proizvod napravljen po konkretnom projektu.
Menjaju se dimenzije, broj i veličina krila, staklo, profil, okov, konstrukcija, performanse i drugi parametri.
EuroWindoor, evropsko udruženje proizvođača prozora, vrata i fasada, upravo zbog toga upozorava da postojeći koncept „product type“ može kod visoko konfigurisanih proizvoda dovesti do ogromnog broja različitih tipova proizvoda i deklaracija. U svojim dokumentima čak navode da kod prozora po meri promene pojedinih karakteristika mogu praktično dovesti do situacije slične deklarisanju gotovo svake pojedinačne konfiguracije.
Zato je ova tema mnogo važnija za stolariju nego za industriju u kojoj se milion identičnih proizvoda pravi po jednoj specifikaciji.
Prozor nije naziv proizvoda. Prozor je konfiguracija.
U komercijali opis često izgleda ovako: „PVC prozor 140 × 140, bela boja, troslojno staklo.“ Za razgovor sa kupcem to može biti dovoljno. Za ozbiljnu tehničku sledljivost — nije.
Iza takvog opisa mogu stajati konkretan sistem profila, varijanta rama i krila, konstrukcija stakla, Ug vrednost, tip distancera, vrsta okova, način otvaranja, armatura, dodatni profili i niz drugih parametara koji utiču na proizvod i njegove deklarisane performanse.
Zato je jedna od najvažnijih posledica digitalizacije regulative zapravo vrlo jednostavna:
proizvod mora prvo postati dobro organizovan skup podataka da bi kasnije mogao da dobije pouzdan digitalni pasoš.
Ako informacije nastaju u pet različitih sistema, ako se prepisuju iz ponude u proizvodnju, a zatim iz proizvodnje u dokumentaciju, DPP na kraju procesa ne rešava osnovni problem.
On ga samo učini vidljivijim.
Najveći problem je prekid lanca podataka
Pogledajmo tipičan tok prodaje stolarije.
Kupac pošalje mere. Prodavac pravi ponudu.
Kupac menja staklo. Posle dva dana traži drugu boju. Prodavac pravi novu verziju.
Ponuda se prihvata. Neko konfiguraciju ponovo unosi u proizvodni program.
Proizvodnja pravi element. Montaža dobija nalog.
Na objektu nastaju fotografije, dodatne mere ili beleške.
Svaki put kada čovek čita jedan dokument i podatke ručno unosi u drugi sistem, prekida se digitalni lanac. To nije kritika proizvodnih programa. Ozbiljni sistemi za proizvodnju prozora i vrata rešavaju izuzetno složene tehničke zadatke. Problem nastaje kada je proizvodnja digitalizovana, ali proces oko proizvodnje nije.
Ako je ponuda nastala u Excel-u, diler šalje narudžbinu kao PDF, komercijala vodi kupca u trećem sistemu, a montaža komunicira preko poruka, firma u stvarnosti nema jedan digitalni proces.
Ima više digitalnih ostrva.
Evropska industrija prozora već upozorava na problem
Ovo nije teorijska priča softverskih kompanija.
EuroWindoor je tokom 2026. godine više puta ukazao Evropskoj komisiji na praktične probleme primene novog CPR-a u sektoru prozora i vrata.
Industrija je specifična jer je velikim delom čine mala i srednja preduzeća i zanatski organizovani proizvođači, uz veliki broj custom-made i project-specific proizvoda.
EuroWindoor zato direktno zagovara upotrebu proverenih softverskih alata za automatizovane proračune i deklaracije, kako bi regulatorni zahtevi mogli da se primene bez neproporcionalnog administrativnog opterećenja. U 2026. industrijska udruženja su čak predložila dodatni AVS 4+ model koji bi omogućio šire korišćenje verifikovanog softvera kod promenljivih tehničkih karakteristika prozora i vrata.
To je važan signal.
Digitalizacija u ovoj industriji više nije samo pitanje da li se ponuda pravi za pet ili dvadeset minuta.
Postaje i sredstvo za upravljanje tehničkom dokumentacijom i usaglašenošću.
DPP infrastruktura već postoji — ali to ne znači da je DPP za prozore već obavezan
Evropska komisija je 20. jula 2026. godine pustila u rad centralni Digital Product Passport Registry i testno okruženje.
Registar omogućava registraciju jedinstvenih identifikatora i metapodataka, a pristup je predviđen i kroz API kako bi kompanije mogle da povežu sopstvene informacione sisteme sa DPP infrastrukturom.
To je značajna prekretnica.
Ali nije isto što i obaveza proizvođača prozora da danas registruje svaki svoj proizvod.
Prva konkretna obavezna primena DPP sistema odnosi se na određene kategorije baterija od februara 2027, dok će druge grupe proizvoda u sistem ulaziti postepeno. Za građevinske proizvode regulatorni koraci tek slede.
Zato firme iz industrije stolarije danas ne treba da „prave DPP na svoju ruku“.
Treba da urede podatke iz kojih će DPP sutra moći da nastane.
A šta je sa Srbijom?
CPR 2024 je propis Evropske unije i ne primenjuje se direktno kao domaći propis na proizvod koji se stavlja isključivo na tržište Republike Srbije.
U Srbiji je oblast uređena Zakonom o građevinskim proizvodima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2018) i pripadajućim tehničkim propisima.
Institut za standardizaciju Srbije i danas eksplicitno navodi da se evropski CPR ne primenjuje direktno u Republici Srbiji, već je koncept prethodnog CPR-a prenet u domaće zakonodavstvo Zakonom o građevinskim proizvodima.
Za prozore i spoljna pešačka vrata u Srbiji postoji SRPS EN 14351-1:2017, koji definiše karakteristike performansi ove grupe proizvoda.
Ali proizvođač iz Srbije koji proizvod stavlja na tržište Evropske unije ulazi u drugi regulatorni okvir.
EU zahtevi važe za proizvod koji se stavlja na tržište Unije bez obzira na to da li je proizveden unutar EU ili uvezen iz treće zemlje. Kada DPP obaveza postane primenljiva na određenu grupu građevinskih proizvoda, ona će biti relevantna i za proizvođače iz Srbije koji takve proizvode plasiraju na EU tržište.
Za domaće proizvođače koji izvoze u Nemačku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku ili druga tržišta EU, zato ovo nije daleka briselska tema.
Šta proizvođač može da uradi već danas?
Nema mnogo smisla da firma 2026. pokušava sama da predvidi konačni format DPP-a za prozore.
Ima mnogo smisla da sredi osnovu.
Isti podatak ne treba unositi više puta. Dimenzija, sistem, staklo, okov i konstrukcija treba da nastanu jednom i da se dalje koriste kroz ponudu, narudžbinu, proizvodnju i dokumentaciju.
Dokument i podatak nisu isto. PDF ponuda je dokument koji je sistem proizveo. Izvor istine treba da bude strukturisan zapis iz koga je PDF nastao.
Potrebno je znati šta je stvarno prodato. Današnji cenovnik ili današnja konfiguracija sistema nisu dokaz onoga što je važilo pre tri godine. Za sledljivost je bitan snapshot konfiguracije u trenutku prodaje.
Komponente treba povezivati sa tehničkim podacima. Profil, staklo, okov i drugi materijali vremenom će nositi sve više strukturisanih tehničkih i ekoloških informacija.
Podaci ne smeju biti zarobljeni u jednom programu. Novi CPR namerno ide ka interoperabilnim formatima i otvoreno zabranjuje koncept vendor lock-in-a za DPP podatke.
To su dobre poslovne prakse i bez digitalnog pasoša.
DPP samo pokazuje zašto će postajati sve važnije.
Gde Okvir.io pomaže u tom procesu?
Okvir.io danas nije sistem koji samim generisanjem dokumenta proizvođača čini usklađenim sa budućim DPP zahtevima.
To ne bi bilo ozbiljno tvrditi dok konkretna pravila za primenu sistema na građevinske proizvode još nisu završena.
Ali osnova na kojoj je sistem izgrađen ide u pravcu koji će postajati sve važniji.
Kada prodavac konfiguriše prozor u Okvir.io, sistem ne pamti samo krajnju cenu.
On već može da zna dimenzije, konstrukciju, sistem profila, geometriju, staklo, okov i druge komponente konkretne pozicije.
Kada se ponuda menja, moguće je sačuvati konfiguraciju koja je zaista važila u trenutku prodaje. Kada proizvod nastavi ka proizvodnji i montaži, isti podaci mogu da putuju sa njim umesto da budu ponovo prekucavani.
Sledeći logičan korak je povezivanje komponenti sa tehničkim karakteristikama, deklaracijama, sertifikatima i drugim dokumentima.
Ovo rešenje će biti jedan od pouzdanih izvora podataka iz kojih DPP nastaje, kao i sloj koji te podatke prosleđuje proizvodnom softveru, sistemu dokumentacije ili budućem DPP servisu.
Vaš program za pripremu proizvodnje i generisanje ponuda postaje jedinstveno mesto istine.
Ne pripremate QR kod. Pripremate podatke.
Još uvek ne znamo svaki praktični detalj primene digitalnog pasoša na prozore i vrata.
U toku su standardizacija, izrada delegiranih akata i rasprava između Evropske komisije i industrije o tome kako novi sistem učiniti primenljivim na sektor u kom praktično svaka narudžbina može biti drugačija.
Ali pravac je jasan.
Građevinski proizvod budućnosti neće pratiti samo fizička roba.
Pratiće ga i sve bogatiji, strukturisaniji i proverljiviji skup podataka.
Firma koja te podatke već stvara u kontrolisanom digitalnom procesu imaće znatno manji problem kada novi zahtevi postanu operativni.
Firma koja zavisi od Excel tabela, PDF-ova, mejlova i znanja nekoliko ključnih ljudi moraće prvo da rekonstruiše sopstveni informacioni proces — a tek onda da razmišlja o digitalnom pasošu.
Jedno od ključnih pitanja koje proizvođači prozora i vrata u 2026. godini treba da postave jeste:
„Kada ta obaveza dođe, da li ću znati odakle dolazi svaki podatak koji treba da stoji iza tog koda?“
